Lila Vanila govori otvoreno o nedostatku jasnih standarda u nail industriji regiona, važnosti anatomije i greškama koje tehničari prave pri usavršavanju.
Intervju: Lidija Isailović, nail tehničar i edukator
Lidija Isailović, široj javnosti poznatija kao Lila Vanila, nail je edukator i profesionalni nail tehničar iz Beograda. Manikirom se bavi od 2018. godine, a kroz godine rada izgradila je prepoznatljiv stil zasnovan na preciznosti, efikasnosti i kontinuiranom usavršavanju.
Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odjeljenju za etnologiju i antropologiju, što je dodatno oblikovalo njen analitički pristup edukaciji i radu sa ljudima.
Od 2021. godine aktivno se bavi edukacijom nail tehničara, a danas je jedan od edukatora u okviru Brands of I.Z.M., gdje prenosi znanje budućim i iskusnim profesionalcima. U svom radu poseban akcenat stavlja na kvalitetne osnove, bezbjedan rad, pravilnu tehniku i razvoj modernih metoda koje omogućavaju vrhunske rezultate uz očuvanje zdravlja nail tehničara.
Kontinuirano prati svjetske trendove, usavršava se kroz domaće i međunarodne edukacije i vjeruje da su stalno učenje, otvorenost prema novim tehnologijama i razmjena znanja ključ razvoja cijele nail industrije.
Na društvenim mrežama, pod imenom Lila Vanila, svakodnevno dijeli svoje iskustvo, edukativni sadržaj i profesionalne savjete, sa ciljem da inspiriše i pomogne nail tehničarima da izgrade uspješnu i dugoročnu karijeru.
Na domaćoj i regionalnoj nail sceni ime „Lila Vanila“ postalo je sinonim za profesionalizam, edukaciju i savremene tehnike rada. Iza ovog simpatičnog naziva krije se dvadesešestogodišnja Lidija, koja je svoj prepoznatljivi brend i bazu znanja izgradila samostalno kroz godine truda, sopstvene greške i neumorno usavršavanje. Danas, kao uspješan edukator Lidija teži da svojim polaznicima bude mentor kakvog ona nije imala na početku karijere.
Kao pripadnica generacije Z koja u radu hrabro prihvata digitalne alate i vještačku inteligenciju, ona se zalaže za „pametniji, a ne teži rad“. U razgovoru sa Lidijom otkrivamo kako su ruski i kombinovani manikir postali zlatni standard industrije, zašto je preskakanje koraka najveća greška mladih tehničara, te kako brze tehnike mogu ići ruku pod ruku sa vrhunskim kvalitetom i bezbjednošću klijenata, ali i očuvanjem zdravlja samih profesionalaca.
Lidija, predstavite se našim čitaocima. Otkud ime Lila Vanila na Instagram profilu? Da li ima neko posebno značenje?
Ime Lila Vanila nastalo je sasvim spontano. Kada sam pravila Instagram profil, želela sam da to bude nešto slatko, jednostavno i lako pamtljivo. Pošto se zovem Lidija, mama me je od malena zvala Lila, a upravo je ona jednog dana izgovorila „Lila Vanila“. U tom trenutku mi je zvučalo simpatično i ostalo je tako do danas. Vremenom je to postalo deo mog identiteta, pa me danas većina ljudi oslovljava sa Lila, a mnogi se čak iznenade kada saznaju da mi je pravo ime zapravo Lidija.
Danas ste prepoznati kao edukator i mentor mnogim nail tehničarima. Šta Vas najviše motiviše u radu sa polaznicima?
Najveća motivacija mi je to što želim da svojim polaznicima budem ono što je meni nedostajalo kada sam počinjala. Dugi niz godina nisam bila u mogućnosti da pohađam edukacije, pre svega iz finansijskih razloga, pa sam svoje znanje gradila samostalno – kroz rad, sopstvene greške, ali i kritike i savete ljudi iz okruženja. Baš zato danas želim da drugima olakšam taj put. Trudim se da im prenesem ne samo tehniku, već i iskustvo koje sam godinama sticala. Ako mogu da pomognem nekome da izbegne greške koje sam ja pravila i da mnogo brže i sigurnije dođe do svog cilja, onda smatram da sam kao edukator ostvarila svoju svrhu.
Ruski i kombinovani manikir postali su svojevrsni standard u industriji. Zašto su ove tehnike stekle toliku popularnost?
Mislim da su ove tehnike postale standard zato što klijentima pružaju mnogo više od lepog izgleda. Pravilno izveden ruski i kombinovani manikir omogućavaju izuzetno čist i uredan izgled noktiju, preciznu obradu kože i dugotrajnije nošenje materijala. Kada je tehnika ispravna, smanjuje se mogućnost odizanja materijala, tretman izgleda sveže mnogo duže, a klijent nema neprijatnosti koje mogu da ometaju svakodnevne aktivnosti. Danas klijenti ne traže samo lepe nokte, već kvalitet, trajnost i sigurnost, a upravo su to razlozi zbog kojih su ove tehnike postale toliko zastupljene u profesionalnoj nail industriji.
Koliko je po Vašem mišljenju problematično što u većini zemalja regiona ne postoje jasno definisani standardi kompetencija za nail tehničare?
Smatram da je to jedan od najvećih izazova naše struke. Nedostatak jasno definisanih standarda dovodi do toga da kvalitet edukacija i usluga može značajno da varira. Verujem da deo odgovornosti leži i na samom obrazovnom sistemu, jer se nail industrija razvija izuzetno brzo, a formalni programi često ne uspevaju da isprate nove tehnike, materijale i standarde rada.
Zbog toga se danas veliki deo stručnog usavršavanja oslanja na privatne edukacije i kontinuirano učenje. Mislim da bi upravo uvođenje kvalitetnih i priznatih standarda, kao i validne akreditacije, doprinelo većem poverenju u profesiju, podizanju kvaliteta rada i većem ugledu nail tehničara. To ne bi koristilo samo profesionalcima, već pre svega klijentima koji bi imali veću sigurnost da dobijaju kvalitetnu i bezbednu uslugu.
Da li smatrate da današnje edukacije dovoljno pažnje posvećuju medicinskim osnovama, higijeni i bezbednosti rada ili je fokus uglavnom na estetici?
Mislim da to pre svega zavisi od same edukacije i nije fer generalizovati. Međutim, moje mišljenje je da se medicinskim osnovama, higijeni i bezbednosti rada i dalje ne posvećuje dovoljno pažnje. Često se fokus vrlo brzo prebacuje na estetiku i završni izgled noktiju, dok su upravo bezbedan rad i razumevanje prirodnog nokta temelj svake kvalitetne usluge.
S obzirom na to da je ovo zanat, svaki edukator ima svoj način rada i to je sasvim normalno. Ipak, smatram da bi bilo korisno da postoje jasne smernice o tome koje oblasti svaki nail tehničar mora da savlada i kojim redosledom, bez obzira na to gde se edukuje. To bi podiglo kvalitet cele profesije.
U okviru Brands of I.Z.M. upravo tome posvećujemo veliku pažnju. Trudimo se da polaznicima prenesemo ne samo tehniku, već i pravilan, bezbedan i odgovoran način rada. Ipak, privatne edukacije teško mogu biti potpuno ujednačene, jer ne postoji jedinstvena kontrola niti standard koji bi važio za sve.
Na kraju, veliku ulogu imaju i sami polaznici. Danas se često bira edukacija prema ceni ili onome što je trenutno popularno na društvenim mrežama, umesto prema kvalitetu programa i znanju koje će dugoročno doneti sigurnost u radu. Verujem da je upravo kvalitet edukacije ono što pravi razliku između prosečnog i vrhunskog profesionalca.
Koje su najčešće greške koje nail tehničari prave kada žele da usavrše svoje veštine?
Po mom mišljenju, najveći problem je to što često precenimo sopstveno znanje. Svi želimo da napredujemo, što je potpuno prirodno, ali ponekad nismo dovoljno objektivni da procenimo da li smo zaista savladali osnove pre nego što pređemo na zahtevnije tehnike. Često se smatra da je jedna osnovna edukacija dovoljna, a ja verujem da se upravo fundamentalno znanje usavršava godinama. Osnove mogu da se obnavljaju i više puta, jer svaki put primetite nešto novo i dodatno učvrstite tehniku.
Lično smatram da je korisno proći osnovnu edukaciju kod više edukatora, jer svaki od njih ima drugačiji pristup, način rada i iskustvo koje može da vam proširi pogled na posao. Upravo ta širina znanja kasnije mnogo olakšava savladavanje naprednih tehnika. Mislim da najveća greška nije želja za napretkom, već preskakanje koraka. Kada osnove nisu dovoljno sigurne, a odmah se prelazi na napredne tehnike, vrlo često dolazi do grešaka i nezadovoljstva. Čvrsti temelji su ono na čemu se gradi svaki ozbiljan i dugoročan uspeh u ovom poslu.
Sve češće se govori o brzim tehnikama rada. Da li brzina može da ide ruku pod ruku sa kvalitetom?
Apsolutno može, ako je tehnika pravilno savladana. Ja sam veliki zagovornik tehnika koje štede vreme, ali ne na račun kvaliteta. Vreme jeste novac i mislim da salon treba da prati razvoj naše industrije. Ne treba da se držimo starih metoda samo zato što smo tako naučili. Ako nova tehnika daje isti ili bolji rezultat, a pritom štedi vreme, materijal i fizički napor, ne vidim razlog da je ne prihvatimo. Često se smatra da sporiji rad automatski znači i kvalitetniji rad, ali se sa tim ne slažem. Kvalitet ne određuje vreme koje provedete radeći, već znanje, preciznost i pravilna tehnika. Moj cilj je da radim pametnije, a ne teže.
Nažalost, naš posao je fizički veoma zahtevan. Iako imam svega 26 godina, već imam ozbiljne probleme sa zglobovima upravo zbog dugogodišnjeg intenzivnog rada. Zato smatram da treba prihvatati tehnike koje čuvaju naše zdravlje, a pritom ne ugrožavaju kvalitet usluge. Dugoročno, to znači da ćemo moći da radimo kvalitetno, da budemo produktivniji i da duže ostanemo u ovom poslu.
Nikada neću smatrati da je neko bolji nail tehničar samo zato što radi sporije. Naprotiv, mislim da je prava veština postići vrhunski rezultat na efikasan način. Upravo tome i težim – da uz savremene tehnike postignem isti, pa čak i bolji kvalitet, uz manje opterećenje za sebe i više zadovoljstva za klijenta.
Da li smatrate da će u budućnosti poznavanje anatomije, dermatologije i osnova medicine postati neophodan deo edukacije svakog nail tehničara?
Verujem da hoće i iskreno mislim da je to prirodan pravac u kome se naša profesija razvija. Sve više se govori o anatomiji, higijeni i bezbednosti rada, i smatram da će to u budućnosti biti neizostavan deo kvalitetne edukacije. Na kraju krajeva, nokat nije samo estetika – on je deo ljudskog tela. Zato naš posao ne može da se zasniva isključivo na lepom završnom rezultatu.
Nail tehničar nije lekar i ne treba da postavlja dijagnoze, ali mora da razume osnove anatomije i da zna kada nešto nije u njegovoj nadležnosti. Nedovoljno znanje može dovesti do ozbiljnih problema, pa čak i do trajnog oštećenja ukoliko se radi neodgovorno. Upravo zato smatram da edukacija mora da bude mnogo više od učenja tehnike.
Naravno, ne treba praviti nauku od svega niti očekivati da svaki nail tehničar poseduje medicinsko obrazovanje. Međutim, verujem da bi svi trebalo da imaju kvalitetnu osnovu iz oblasti anatomije, higijene i bezbednog rada. Tu se ponovo vraćamo na ono o čemu smo već govorili – potrebu za jasnim standardima i kvalitetnim programima edukacije. Kada bi postojali određeni standardi koje svaki profesionalac mora da savlada, cela profesija bi bila sigurnija, kvalitetnija i cenjenija.
Da li primećujete da su klijenti danas više informisani i da više obraćaju pažnju na bezbednost i kvalitet usluge nego ranije?
Mislim da jesu, i to sve više iz godine u godinu. Ljudi su danas mnogo informisaniji nego ranije, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama i većoj dostupnosti stručnih informacija. Klijenti sve češće postavljaju pitanja, interesuju se za higijenu, sterilizaciju i kvalitet materijala, što je po mom mišljenju veoma pozitivno.
Naravno, primećujem da je ta svest izraženija u većim sredinama, dok je u manjim sredinama taj proces nešto sporiji. Mislim da to nije stvar nečije dobre ili loše volje, već jednostavno različite dostupnosti edukacija, informacija i trendova.
Rekla bih da smo trenutno negde na pola puta. Još uvek ima klijenata kojima je najvažnija cena ili samo estetski rezultat, ali je sve više onih koji razumeju koliko su bezbednost i kvalitet rada važni. U odnosu na period od pre nekoliko godina, mislim da je naša industrija u tom pogledu napravila ogroman napredak i verujem da će se taj trend nastaviti.
Koliko će, po Vašem mišljenju, digitalizacija, online edukacije i veštačka inteligencija promeniti način učenja i rada nail tehničara?
Kao pripadnik generacije Z, prirodno je da sam veoma otvorena prema online učenju, digitalnim alatima i veštačkoj inteligenciji. Smatram da bi bilo šteta da ne iskoristimo mogućnosti koje danas imamo. Nikada u istoriji informacije nisu bile dostupnije nego danas i mislim da je to velika prednost za svakoga ko želi da uči i napreduje.
Veštačka inteligencija, naravno, ne može da zameni iskustvo, praksu i kvalitetnog edukatora, ali može da bude odličan alat u svakodnevnom radu. Ako u nekom trenutku nismo sigurni u određenu informaciju, danas odgovor možemo pronaći za svega nekoliko minuta. To nam omogućava da mnogo brže učimo, proveravamo informacije i donosimo bolje odluke.
Mislim da tehnologiju ne treba doživljavati kao pretnju, već kao alat koji nam olakšava posao. Na nama je da je koristimo odgovorno i pametno. Znanje će uvek biti najvažnije, ali danas do njega možemo doći mnogo brže nego što je to bilo moguće ranije. Verujem da će upravo oni koji budu spremni da prihvate nove tehnologije imati veliku prednost u budućnosti.
Kako vidite budućnost nail industrije i šta biste voleli da se promeni u narednim godinama?
Volela bih da sve ono što je dostupno u svetu mnogo brže postane dostupno i kod nas. To se odnosi i na nove tehnike, materijale, alate i edukacije. Danas zahvaljujući internetu vidimo šta se radi u drugim zemljama, ali često ne možemo da nabavimo iste proizvode ili da pristupimo istim edukacijama. To nas ponekad usporava u razvoju.
Lično sam mnogo učila od stranih edukatora i često sam, uz pomoć veštačke inteligencije, prevodila njihove edukacije kako bih mogla da razumem i primenim nova znanja. Verujem da će upravo tehnologija doprineti tome da razmena znanja bude još brža i dostupnija svima.
Najviše bih volela da naša industrija nastavi da se razvija u pravcu pametnijeg rada. Cilj ne bi trebalo da bude da provedemo 10 ili 12 sati za stolom, već da uz savremene tehnike, kvalitetne materijale i dobro znanje postižemo iste, pa čak i bolje rezultate za kraće vreme i uz manje fizičkog opterećenja. To nije samo pitanje produktivnosti, već i zdravlja svih nas koji ovaj posao radimo svakog dana.
Verujem da budućnost nail industrije leži upravo u tome – u stalnom učenju, prihvatanju novih tehnologija i razvoju tehnika koje će nam omogućiti da radimo kvalitetnije, efikasnije i zdravije.