Put do najbolje verzije sebe počinje onog trenutka kada prestanete da se poredite sa drugima.
Intrevju: Višnja Radosavljević, make up artist u filmskoj industriji
Za Višnju Radosavljević šminka nikada nije bila samo alat za uljepšavanje, već sredstvo izražavanja, transformacije i stvaranja karaktera. Njen profesionalni put započeo je u svijetu beauty šminke, ali ju je prirodno odveo ka filmskoj i FX industriji, gdje estetika ustupa mjesto dramaturgiji i emociji. Danas, radeći na filmskim i televizijskim projektima u Los Angelesu, Višnja gradi karijeru u jednoj od najzahtjevnijih kreativnih industrija, ostajući dosljedna disciplini, znanju i unutrašnjem kompasu. U ovom intervjuu govori o ličnim prekretnicama, radu na velikim produkcijama i o tome zašto šminka u filmu uvijek mora služiti — priči.
Višnja ispričajte nam nešto više o sebi i svom profesionalnom putu — kako ste ušli u svijet šminke, kako su izgledali Vaši prvi koraci i šta Vas je sve oblikovalo na tom ranom putu?
Još od najranijih dana imala sam potrebu da stvaram i izražavam se kroz vizuelno. Šminka mi je vrlo rano postala alat za kreativnost, ali i način da ljudima pomognem da se osećaju snažnije i sigurnije u svojoj koži. Prvi koraci bili su klasični – rad sa klijentima, svadbama, beauty šminkom – ali paralelno s tim sam stalno učila, eksperimentisala i pratila filmsku industriju. Taj rani period me je naučio disciplini, radu s ljudima i odgovornosti, što je kasnije postalo ključno u filmu.
Da li je postojao neki prelomni trenutak ili projekat koji Vam je “otvorio vrata” filmske industrije?
Prelazak iz klasične šminke u svet filmske i FX šminke desio se prirodno. U jednom trenutku shvatila sam da me više privlači priča, karakter i transformacija nego estetika sama po sebi.
Filmska šminka zahteva dublje razumevanje lika, dramaturgije i emocije, i to je ono što me je potpuno osvojilo. FX šminka mi je dala slobodu da spajam umetnost, tehniku i psihologiju.
Iako je postojao niz projekata koji su me oblikovali, bolivudski film Rocketry: The Nambi Effect bio je lično prelomni trenutak za mene. Film je sniman u Beogradu 2019. godine i to je bio prvi put da sam zaista osetila da pripadam filmskom setu. Taj projekat mi je dao samopouzdanje i unutrašnju potvrdu da je filmski svet mesto gde želim da budem i gde imam šta da ponudim.
Kako ste doživjeli preseljenje u Los Angeles i ulazak u holivudsku industriju, kulturno,
profesionalno, lično?
Preseljenje u Los Angeles bio je ogroman izazov na svim nivoima. Profesionalno – konkurencija je ogromna, standardi visoki, a tempo nemilosrdan. Kulturno – trebalo je pronaći svoje mesto u potpuno drugačijem sistemu. Lično – bila je to škola strpljenja, hrabrosti i vere u sebe. Ipak, Los Angeles je grad koji nagrađuje upornost i autentičnost, i to je ono što me je zadržalo.
Koliko se Vaš pristup šminkanju promijenio otkako ste počeli da radite na specijalnim efektima?
Moj pristup šminkanju se značajno promenio. Više ne razmišljam samo o tome kako nešto izgleda, već zašto izgleda tako. FX šminka me je naučila preciznosti, planiranju i poštovanju kontinuiteta, ali i tome da je šminka u filmu u službi priče, a ne obrnuto.
Koje vještine smatrate ključnim za uspjeh u svijetu filmske šminke?
Ključne veštine su tehničko znanje, ali i emocionalna inteligencija. Rad sa glumcima zahteva poverenje, smirenost i prilagodljivost. Takođe su važne disciplina, organizacija i sposobnost rada pod pritiskom, jer filmski set ne prašta neprofesionalnost.
Da li imate neki lični ritual ili rutinu koja Vam pomaže da ostanete fokusirani i kreativni?
Imam svoje male rituale i rutine koje mi pomažu da ostanem fokusirana – priprema pre snimanja, organizacija materijala, ali i lična briga o mentalnom zdravlju. Kreativnost ne dolazi iz haosa, već iz balansa.
Koliko je teško opstati i izgraditi ime u tako konkurentnoj sredini kao što je Los Angeles?
Izgraditi ime u Los Angelesu izuzetno je teško i zahteva mnogo vremena. Konkurencija je velika, ali istovremeno vas tera da budete najbolja verzija sebe. Najvažnije je ne odustajati i ne upoređivati se s drugima, već graditi svoj put.
Ko su ljudi koji su najviše uticali na Vašu karijeru i način razmišljanja?
Na Balkanu, najveći uticaj na mene imao je Miroslav Lakobrija, koji mi je prvi pokazao da je filmski život realna i dostižna opcija. Pored njega, Žarko Laušević imao je ogroman uticaj na moje filmsko razmišljanje, ponašanje na setu i razumevanje kontinuiteta. U Sjedinjenim Američkim Državama, Richard Redlefsen, Ryan Johnson i Brittany Fontaine su ljudi koji su mi dali veru da i u Holivudu postoje ljudi koji slično razmišljaju, koji su mi otvorili vrata i pružili ruku poverenja.
Kako vidite razliku između beauty šminke i filmske/FX šminke — u tehničkom, ali i umjetničkom smislu?
Beauty i filmska šminka su potpuno različiti svetovi. Beauty šminka ističe lepotu, dok filmska šminka služi karakteru i priči. U umetničkom smislu, filmska šminka mi daje dublji smisao jer postaje sastavni deo narativa.
Koliko je važno razumjevanje dramaturgije, režije i karaktera kada se radi filmska šminka?
Razumevanje dramaturgije, režije i karaktera je ključno. Šminker mora znati ko je taj lik, kroz šta prolazi i gde se nalazi u priči. Bez toga, šminka ostaje samo površna dekoracija.
Na kojim projektima trenutno radite ili šta te uzbuđuje u narednom periodu?
Pre mesec dana izgorela je radionica NewRule FX, gde sam poslednjih godinu dana radila sa svojih sedam kolega. Srećom, niko nije povređen, na čemu sam neizmerno zahvalna. Za mene je to bio veliki emotivni udar, jer je ta radionica bila moja kuća od trenutka kada sam došla u SAD. U njoj su nastajali brojni projekti, uključujući veštačke cigare za Beyoncé turneju, kao i veliki broj veštačkih instrumenata za film sa Keanu Reevesom. Moj šef je optimističan i veruje da ćemo sve ponovo podići na noge, dok ja u međuvremenu radim na filmovima i serijama kao šef makeup departmana i radujem se da publika uskoro vidi sve projekte kada ugledaju svetlost dana.
Da li postoji neki žanr (horor, fantastika, istorijski film) u kojem najviše uživate da radite i zašto?
Najviše uživam u radu na naučno-fantastičnim i istorijskim projektima. Prošlost i budućnost su teme koje me duboko inspirišu, ali su ujedno i najteži, najzahtevniji i najnaporniji oblici snimanja, što ih čini posebno izazovnim i uzbudljivim.